Давне 1888.године 3.априла на седници општинског одбора у Костојевићима, под председништвом Теофила Вукашиновића, закључено је да се пошаље предлог надлежним органима власти у вези отварања школе. Истакнуто је да општина има 564 пореска обвезника, да се троше велике паре за издржавање малог броја ђака који похађају наставу у Рогачици и да је рогачичка школа доста удаљена од Костојевића. Усвојен је предлог председника општинског суда да школа почне са радом у просторијама општинске куће која је, како се наводи, од тврдог материјала.

Комплетан предлог суда општине у Костојевићима гласи: „Да суд овај општински преко државне власти издејствује долазак државног инжењера да прегледа ову општинску судницу и даде своју оцену, може ли иста за школу служити, па ако може, тражити од Господина министра просвете и црквених послова одобрење за отварање школе у Костојевићима, коју ће само ова општина издржавати, ако је могуће још у овој години“.

Детаљан преглед општинске суднице извршио је окружни инжењер и сачинио извештај. На основу извештаја окружно начелство у Ужицу предлаже Министарству просвете да би требало општини дати задовољење и школу отворити.

Министарство просвете и црквених послова доноси решење 18.августа 1888.године, које гласи: “Министарство просвете одобрава да се у Костојевићима отвори привремена школа и да се смести у садашњу општинску судницу“.

Министарство просвете није имало ниједног слободног просветног радника кога би доделило на рад у Костојевиће.Коначно, 1.септембра 1889.године министар просвете потписује декрет о постављењу Тиосава Мартиновића за учитеља у Костојевићима.

Основна школа у Костојевићима била је једна од најмањих школа у срезу рачанском. У 1889. години било је свега 47.ђака: – у 1. разреду -13, у 2. разреду -13 ђака, у 3.разреду 11.ђака и у 4.разреду- 10.ђака.

Тек 1902.године додељена су на рад у школи 2.учитеља. То су били Недељко Вилимановић и Марта Витезовић.

У току Првог светског рата многе школе у срезу рачанском нису радиле. Школске зграде су порушене од стране непријатеља.Према подацима од 23.маја 1922.године, школа у Костојевићима је на име ратне одштете добила 22.700,оо динара.

Школске 1919/20 настављен је рад у школи у Костојевићима.

У школској 1920/1921. У Костојевићима службују три учитеља: Даринка Лазић, Малиша Стефановић и Иван Матовић. Они одржавају наставу у три одељења: 1. разред- 48.ђака, 2.разред -50 ђака и 3-4 разред – 70 ђака. Материјални услови у којима живе ученици веома су неповољни. Поједине школе предузимају кораке у циљу побољшања услова рада ученика. На иницијативу учитеља Малише Стефановића, у Основној школи у Костојевићима основан је Фонд за потпомагање сиромашних ученика, 01.августа 1925.године.

У школској 1927/1928.години, у Костојевићима раде четири одељења и то: Ia са 32 ученика, Iб -31 ученик, II разред са 29.ученика и III и IV разред са 53 ученика.

До краја 1940.године радила је школа у Костојевићима. У току НОР-а многе школске зграде су запаљене од стране окупатора што показује Извештај референта за просвету од 24.10.1945.године у коме се види да је утрошено 80.000,оо динара за кречење и поправку клупа и прозора за школу у Костојевићима.

У току 1946.године основан је аналфабетски течај у Костојевићима у циљу описмењивања одраслих.

Школске 1945/1946 године истакли су се многи учитељи у васпитно-образовном раду и у сарадњи са средином. На развијању културе у селима највише је радио учитељ Велизар Ковачевић.

1946.године Школа у Костојевићима добила је посебно име“Душан Јерковић“ по народном хероју Душану Јерковићу.

Савет за просвету и културу среског НО доноси одлуку да школске 1950/1951. године почне са радом прва осмољетка у Костојевићима. Најпре је отворен 5. разред, а наставне предмете изводе учитељи Бранка Лалић, Александар Гајић, Љубица Гајић и Разуменка Пантовић. У оцени рада ове просветне установе школски инспектор, поред осталог, истиче 24.децембра 1952.године:“Узимајући све у обзир, постигнути успех осмолетке не заостаје од нивоа рада нижих гимназија.“

Почетком школске 1960/1961 године, у Огледној осмогодишњој школи „Душан Јерковић“ у Костојевићима организован је рад у 20. одељења и и издвојеним одељењима у Јакљу, Церју и Јеловику. Наставу изводи 21. наставник у 12 одељења разредне наставе и у 8. одељења предметне наставе. Школа поседује обрадиво земљиште које је добро искоришћено и квалитетно обрађено.Ђачка кухиња је добро опремљена.

Ђачка задруга основана још 1957.године сматра се као посебна слободна активност ученика у којој централно место заузима друштвено-производни рад . Школа се повезује са друштвеном срдином што је нов подстицај за развој радног васпитања код ученика.

Интеграцијом 1973.године у састав ОШ „Душан Јерковић“ улази школа „Кадињача“ Злодол. Основна школа „Душан Јерковић“ Костојевићи школске 1976/1977 гопдине има 1350 ђака. Школа у Костојевићима има 827 ученика, Злодол 350, Заглавак -73 ученика, Јакаљ -41 ученик, Јеловик – 18 ученика и Церје 41 ученик.

Школске 1976/1977 године на општинском такмичењу секција слободних активности ОШ“Душан Јерковић“ из Костојевића постиже најбоље резултате.Прва места су освојиле фолклорна секција сплетом игара из Србије, секцијом руководи Савић Цана, и драмска секција представом „Јазавац пред судом“ , секцијом руководи Зарић Жарко. Исти успех је постигнут школске 1977/1978 када је драмска секција освојила прво место за представу „Хасанагиница“ и фолклорна секција за освојено прво место.Фолклорном секцијом је руководила Савић Цана, а драмском секцијом Зарић Жарко.